Psihološki krugovi Vesna Brzev Ćurčić, psihoanalitičar
Bez obzira da li ste ovu pesmu slušali u izvođenju legendarnog Elvisa Prislija, ili još, ako je
to moguće, maestralnog izvođenja Nore Džouns, nemoguće je da vas nije dotakla. Elvis
jeste muzičar ondašnjih generacija, ali podjednako može da izazove sentimentalnost i
kod mlađih. Stvar je ukusa da li ćemo se opredeliti za Elvisa, ili Noru. Oboje pobeđuju, ali
pre svega pesma.
U poziciji izazvanoj pandemijom, u kojoj se neke žene sada nalaze, ova pesma može da
ima poseban značaj. Činjenica da nisu usamljene zbog pandemije nego iz različitih
razloga, ne umanjuje osećanje usamljenosti upravo sada. Ovo se posebno odnosi na one
koje iz ma kog razloga, uzrasta, zdravstvenog stanja, nege nekog od članova porodice, ne
izlaze iz svojih domova. Osećanje izolovanosti je teško. Još je teže kada se ima utisak da
je to stanje neizbežno i da ne postoji fizička mogućnost da se prevaziđe ili preboli.
https://youtu.be/5NHLsrWAw9k
Koliko je teško biti sam, može da se zaključi i iz primera kažnjavanja ljudi tako što se
potpuno izoluju, na primer u samicama u zatvorskim uslovima, ali da ne idemo tako
daleko, više ilustracije radi.
Samoća i usamljenost
Postoji razlika između samoće i usamljenosti. Neko ko je sam ne mora da bude usamljen.
Živi sam, organizuje svoj život, ostvaruje onoliko kontakata koliko želi, može, dozvoljava
sebi i drugima. Usamljena osoba ne mora da bude sama. Usamljenost se javlja i među
mnoštvom ljudi. To je osećanje, ne stanje. Sigurna sam da smo gotovo sve nekada u
životu intenzivno doživele ovo osećanje. Uzroka može da bude obilje, nisu ni važni, važno
je da osećanje prepoznajemo i još važnije, imenujemo. Kada osećanja dobiju ime, manje
plaše. Znate s kim imate posla, koga gledate u oči. Tako je i sa ovim osećanjem. Sada ima
ime, nije više nepoznati neprijatelj koji nas vreba. Realan je, tu je, i apsurdno, zar ne –
živi s nama.
Kako će ko izaći na kraj sa usamljenošću, bila ona ova sada, ili ona s kojom drugujemo od
ranije, umnogome zavisi od mehanizama pomoću kojih savladavamo sve životne
prepreke. Ne postoje univerzalni mehanizmi koji su primenljivi kod svih ljudi.
Jednostavno, svaka pojedinačna osoba ima sopstvenu strukturu ličnosti, koja je
jedinstvena. U tom smislu su i mehanizmi prevladavanja i rukovanja životnim situacijama
u nekom smislu jedinstveni. Premda su imena univerzalna, strukture i fenomeni nisu.
Ali, šta sada? Neko ne može napolje jer je preporuka, pa i zabrana da se izlazi u nekim
godinama. Neko ne želi jer je uplašen. Neko bi baš sada da izađe, iako nije neki strastveni
šetač. Svako ima svoj način. Mehanizmi odbrane svakog od nas, premda imaju imena, su
ipak naši. Neke niste očekivali, prepoznavali, kad evo njih, iskaču kao čupavci iz kutija.
Dobro, sredile smo kuću, oprale oprano, odvojile knjige koje nismo stigle da pročitamo,
ispisale imena filmova koje bismo da odgledamo, ako ne sad, kada onda, poslale i
šaljemo milione različitih šaljivih, apsurdnih, ironičnih, komičnih, zastrašujućih,
rasplačujućih poruka ili video-klipova preko aplikacija i društvenih mreža, ispričale se do
u detalje sa svima čije brojeve telefona imamo, a nikako da smrkne. Ili, nekima se dan
skratio. Očigledan primer kako se i vreme doživljava individualno.
Video-zdravica
Sve ovo ipak ne umanjuje osećanje usamljenosti koje imamo i koje je očekivano u
situacijama kao što je ova. Radimo ono što nas opušta i odvlači misli, što može da nas
obogati unutrašnjim sadržajem.
Jedna sjajna žena sa istom takvom prijateljicom, imala je običaj da jednom mesečno
izađe na čašu vina i da se „uživo” ispričaju. Obe žive same. Sad, nisu više baš u godinama
kada je mudro nalaziti se, a i nema mesta gde bi se ta čaša vina mogla popiti. Jedna kod
druge ne odlaze iz razloga koji su razumljivi. Tek, setile su se – upalile su svaka svoj Skajp,
nasule svaka sebi po čašu vina i site se ispričale. Može i tako, zar ne?
Ovo će sve jednog dana biti ono što zovemo „juče”. Hajde da danas bude danas i da
damo šansu da u svakom danu bude neki smisao. Bez smisla ide teško, bilo da smo same
ili samo usamljene. Ovo jeste i prilika da se neke stvari u životu redefinišu. Svaka kriza je i
velika šansa za promenu. Pa sad, neko je iskoristi, neko baš i ne. Stvar izbora.
Čuvajte se!
Preuzeto sa www.tosamja.media
