Psihološki krugovi Vesna Brzev-Ćurčić
psihoanalitičar
Ne samo da su praznici blizu, nego vire iza ugla. Praznici su i nema te osobe na svetu koju poklon ne bi obradovao. Neko bi nešto simbolično, znak da je neko mislio na nas, a neko bi i nešto veliko, moćno, znak njegove sopstvene moći i pozicije. Ali, uvek ima neko ko je od onih „meni nije ništa potrebno“, „pustite vi mene, nego šta ja vama da kupim“, „kao da sam ja važna“, „zar nemate pametnija posla“ i još mnogo podjednako besmislenih rečenica. Jesu one gramatički ispravne, ali su sa psihološkog aspekta potpuno obezoružavajuće za nekoga ko bi da nas obraduje. Ima li nešto što ti voliš je pitanje koje postavljaju najčešće deca mamama, bakama, tetkama… Otkud baš deca? Suočena sa „nemanjem“ želja osoba koje vole, osete se bespomoćno.
Kako je moguće da nema baš nečeg što moja mama voli, moja baka voli? Pitaću je, odlučuje mališa. Džepovi naših mališana nisu duboki, a želje su im velike, poput onih šta bi oni voleli da dobiju. Em nemaju novac, ili su uštedeli od džeparca, em nemaju ideju o tome šta da kupe. Onda ulaze u radnje koje ne poznaju i kupuju proizvode čiju namenu ne znaju. Tako se izlažete mogućnosti da dete potroši čitavo svoje malo bogatstvo na nešto što vas neće dovoljno obradovati, a to će em shvatiti jer smo svi u tom smislu loši glumci, em će ono samo ostati razočarano. Skromnost u ovom smislu je besmislena. Šta god da poželite, naravno u skladu sa detetovim mogućnostima, je za dete velika stvar. Veliko je postignuće naučiti dete da se raduje davanju. Mnogi odrasli daruju bez radosti. To ste sigurno osetili bar jednom u životu. Pođimo od toga da vam zaista ništa nije potrebno, ili da nemate ideju. U redu, ali to vas nisam pitala.
Sada brinemo o detetu, o vama drugi put. Šta je to što dete može da kupi? Npr. veliku kuglu za jelku. Ako nemate jelku, može da stoji u nekoj činiji. To imate, sigurna sam. Crnu čokoladu sa 80% kakaoa jer to deca ne jedu, a deluje egzotično i nije skupo. Pa onda neku figuricu Deda Mraza ili patuljka, pun ih je grad, a nisu skupe. Potom, pakovanje sa nekoliko čokoladnih bombona. Šta mislite o četki za kosu? Maloj, kao za tašnu? Pa recimo, pakovanje salveta sa likom Deda Mraza, ili nekim novogodišnjim motivom. Ili jedan helijumom napunjen balon u obliku srca? Stajaće u sobi dok se ne izduva. Dovoljno dugo. Pa onda kutija sa prskalicama koju ćete potrošiti zajedno. Da ne odnese svojoj kući, mogli biste da imate problema sa roditeljima. Jer ko još, molim vas, kupuje prskalice? Deca, naravno, da se raduju sa odraslima. Ima još ideja. Mališa sigurno skuplja neke od milion sličica za dva miliona albuma. Kod hotela „Moskva“ u Beogradu, a sigurna sam da takva mesta postoje u svakoj varoši u Srbiji, je nedeljom pre podne tzv. „menjaža“. Neka mališa popiše brojeve sličica koje ima i koje nema. Uhvatite ga za ruku pa pravo tamo. Pomozite mu da dopuni album, ujedno se i vi provedite i uz to ga naučite da postoji i „menjaža“, a ne samo kupovina dotičnih sličica.
Divan način da vam pokloni doživljaj koji njemu znači, a uvešće vas u svet u kome inače niste. Kakav poklon! Za pamćenje, jer roditelje to zna da mrzi i ko će sad pred praznike da se tamo gura i… Dakle, setićete se i same šta bi moglo. Moram da se ovom prilikom setim jednog mališe koji je uštedeo da svojoj baki kupi jednu čokoladnu bananicu. Ubeđen da i baka to voli jer mu stalno kupuje, kupi on taj poklon za Dan žena. Uz to joj je to i gromoglasno najavio. Dođe Dan žena…bananice nigde. Upita baka stidljivo za bananicu, k’o veli možda je zaboravio da joj da. „E“, reče ushićen mališa, „kupio sam ti i… pojeo. Znam da bi mi svakako dala“. I gde je problem, molim Vas? Kako god, učinite da se deca raduju zbog darivanja. Jer, zamislite sebe u situaciji u kojoj se nalazi dete: došli ste na proslavu i svi nose poklone, samo vi ne. Kako biste se osećali? Potrudite se onda da izađete iz uloge „nemam ja želja“, „nisam ja važna“ i recite nešto što će nekoga obradovati. Pri tome, svakako recite da vas dete zagrli najjače što može. Jer to je jedinstven i lični poklon. Radovaćete se oboje. Eto, nisam htela vama da pomognem nego onim glavicama koje se lupaju smišljajući „a ima li nešto što ti voliš?“ Tebe!
Vesna Brzev-Ćurčić
Preuzeto sa portala www.tosamja.media.com