VTO

Psihološki aspekti vantelesne oplodnje

Procenjuje se da danas 10% parova ima manje ili veće probleme u stvaranju potomstva. Vantelesna oplodnja je jedno od sjajnih dostignuće savremene medicine koje je mnogim parovima omogućilo dobijanje potomstva.

Ipak, ako ste neko ko živi tu borbu, znate da ovaj problem može da ovlada vašim životima na mnogo načina i da je vantelesna oplodnja i šansa, ali u isto vreme i veliki izazov i izvor različitih problema.

Sama činjenica da je uspešnost vantelesne oplodnje oko 30%, 40% ili 50% ukazuje da postoji mogućnost i neuspeha, razočarenja, pojavljivanja neke prepreke koju je nekada moguće, a često i nije, tačno objasniti.

Sterilitet je naizgled prvenstveno medicinski problem, ali ubrzo postaje mnogo više od toga. Otvaraju se vrata osećanjima za koja možda niste ni znali da ih imate, niti odmah znate šta sa njima da radite. Ima ih puno, različita su, smenjuju se, često nisu prijatna.

Parovi često dobijaju brižna uputstva da budu smireni, opušteni, uporni, a da često nisu sigurni kako da to postignu, niti šta to tačno znači. Uostalom, kakav sada sterilitet?

Redovno ste išli kod lekara, niste imali većih problema, niko vam nije rekao da bi to moglo i vama da se dogodi i to nije bilo u planu. A mi živimo u vremenu kada ljudi često sopstvenu uspešnost i vrednost mere kroz to koliko im se život odvija po planu koji su sebi zacrtali.

Mnoge osobe koje prolaze kroz vantelesnu oplodnju se žale da im je bespomoćnost sa kojom su se susreli u procesu lečenja steriliteta, nešto najteže što im se u životu dogodilo. Do tada su funkcionisali tako što bi sebi postavili cilj i zatim vredno i uporno radili dok taj cilj ne bi ostvarili.

U ovom slučaju to više ne funkcionise tako: sve ste uradili što je do vas, a cilj još nije postignut. Nekada postupak vantelesne oplodnje uspe, ali dođe do spontanog pobačaja. Mnogi tada dobijaju objašnjenje da je to nešto što se to događa i da treba ići dalje.

Tuga zbog izgubljene bebe, trudnoće, ploda, kako god da to nazivate, često ostaje nedovoljno prepoznata i na mnogo načina vas ometa u daljem životu i vašoj daljoj borbi.

Ako ste uspešno prošli kroz proces vantelesne, možda sada jako strahujete za bebu, stalno sumnjate da li ste baš sve dobro uradili, ne dajete sebi za pravo da vam bilo šta bude teško, ali ipak osećate umor i iscrpljeni ste?

Verujemo da je važno da prepoznate da su vaš unutrašnji doživljaj, različita osećanja, psihološki pratilac svega što vam se dešava u vašoj borbe za potomstvo. Tu smo da vam pomognemo da prepoznate svoja osećanja i probleme (strahove, bes, krivicu, zavist, bol, tugu, probleme u partnerskim odnosima, povlačenje od prijatelja i rodbine, gubitak interesovanja za sve što se ne tiče vantelesne, nerazumevanje na poslu...).

Možemo da vam pomognemo da ih bolje razumete i da nađete možda nov način, a možda samo usavršite već postojeći način, u borbi sa svim problemima.

Pokazalo se da se opuštenost koja se toliko preporučuje u ovom procesu postiže mnogo pre ako se bavite svojim osećanjima, nego ako ih gurate od sebe, smatrate ih nepotrebnim i suvišnim i očekujete da ih nemate.

Naša iskustva u radu sa parovima u procesu vantelesne oplodnje pokazuju da je psihološki činilac vrlo često podjednako važan kao i svi drugi činioci koji doprinose uspehu ovog procesa.