Psihološki krugovi I tako, između prolećnog spremanja stana i odluke da „ću od sutra...“, ostanemo sa svojim uspomenama. Nisu one baš za staro gvožđe. Jedino je sigurno da ne postoje kolekcionari tuđih uspomena. Svako ima svoje, postoje i zajedničke, ali se uspomene prosto ne otkupljuju, ne poklanjaju, ne otuđuju. Taj jednolični glas koji poziva na kupovinu starog gvožđa i odnošenje nepotrebnih stvari nas samo vraća u našu istoriju.
Nema toga što je nepotrebno. Ima onoga što je lepo, sjajno, manje lepo pa i bolno. Život nikada nije za odnošenje čak i onda kada nam se čini da u njemu ima toliko starog i nepotrebnog. Ako bi glas ispod prozora pokupio delove naših sećanja, šta bi nam ostalo? „Skupljamo staro gvožđe, stare motore, veš mašine, akumulatore, stare šporete i ostale sekundarne sirovine. Čistimo dvorišta, podrume, šupe i odnosimo nepotrebne stvari“. Glas se polako udaljava a proleće sigurno dolazi.
