Pripremite se za...

Odnos prema telu

Odnos prema tome šta jeste, a šta nije za nas je ipak nešto što određujemo sami. Nema žene koja ne ume da proceni koliko može da izdvoji da bi sebi ili nekome koga voli izgledala lepo. Zar joj je za to potreban asistent? Da li u opštoj štednji u kojoj smo, neko treba da upire prst u bilo koga i maše „no-no“ za nešto što bi samo da dotaknemo? S druge strane, svako ima pravo da se oseća starim i u četrdesetim. Da ne govorim o pedesetim kada, naročito žene, lako potežu argument polovine života.

A tek preko šezdeset… Šta na to da kažemo?! Naravno da su godine prepreka za neke stvari, ukoliko to postavimo baš tako. Niko sa osamdeset neće skakati bandžijem, bar ne da ja znam. Ali, neko će se ponovo venčavati u osamdesetim. Neko nosi roze i tirkiz i u osamdesetim, a neko ni u dvadesetim i to ne zbog toga što ne voli te boje, nego zbog toga što se ni tada ne oseća dovoljno mlad. Odnos prema godinama, starosti, imanju prava na nešto, tome šta smo stekli, uživanju u iskustvu, radovanju životu je ekskluzivno pravo svake od nas. Ono na šta niko nema pravo je da nas opominje šta jeste, a šta nije za nas. Sudije takve vrste ne postoje, naročito ako su samozvane.