COVID-19

Kako razgovarati sa decom tokom epidemoje Covida-19

1. Kako deci objasniti šta je izolacija i šta je virus

2. Da li treba da znaju da je opasno izlaziti i kako im to predočiti

3. Ako se neko od bližnjih razboli da li treba da znaju za to

4. Kako sa decom pričati o smrti ili im prećutati

5. Gde roditelji koji se na snalaze mogu da potraže pomoć, kome da se obrate

Deca na stresne situacije reaguju zavisno od uzrasta, ličnih karakteristika, prethodnih životnih iskustava i reakcije odraslih oko njih. Za sve razgovore i teme bitno je da obezbedite bezbedno i stabilno okruženje i da mi roditelji dobro regulišemo svoje brige i strepnje. Najvažnija poruka za decu je da oni koji brinu o njima znaju šta rade i mogu da kontrolišu sebe i situaciju u kojoj se nalaze, da umeju da budu odrasli i odgovorni. Sa decom bi trebalo govoriti umirujućim tonom, ohrabrujući ih i i tešeći ih, sa nadom i optimizmom.

Važno je pomoći deci da vide i pozitivne aspekte ove situacije– više vremena za porodicu, za druženje dece i roditelja i organizovanje zajedničkih aktivnosti, manje pritiska oko obaveza... Možete inicirati razgovor, uz otvorena pitanja i  pažljivo  slušanje. Važno je uvažiti kako se deca osećaju i razmišljaju, a onda im pomoći da shvate realnost. Ako je dete veoma malo nekada će biti dovoljne da se stavi akcenta na pranje ruku i higijenu, najbolje uz neku dečiju pesmicu. Od pranja ruku se može napraviti i neka igra i ritual.

Na starijem školskom uzrastu možemo jasnije i direktnije razgovarati o događanjima, ali ih ne preplavljivati viškom informacija. Bitna je podrška u snalaženju sa njihovim obavezama i pomoć da razumeju nove načine učenja i obrazovanja, bez dodatnog pritiska, uključujući i širu primenu računara i telefona kao obrazovnog sredstva. Objasnite da neke informacije na internetu nisu tačne i da je potrebno proveriti ih i verovati stručnjacima. Objasnite im  i da se mnogi koji dobiju virus ne razbole, razuverite ih ukoliko se uspaniče ili uznemire zbog nekog negativnog doživljaja.

Kada  predškolskim mališanima (od 3 -7 godina) želimo da objasnimo šta je virus Covid 19 to možemo učiniti slikovito, opisno , predstavljajući ga kao bićence ili nezvanog gosta koji može da zaluta u naše telo i da nam napravi gužvu, da se od njega razbolimo. Možete koristiti i gotove sličice na priloženim im linkovima, koje bi odgovarale i deci mlađeg školskog uzrasta- njima možemo opisati šta virus radi u telu. Ilustrujte jednostavnim objašnjenjem, kao u nekoj video igrici, npr. majušne kuglice koje se kotrljaju i guraju da uđu u naše telo, što mogu samo preko usta , nosa ili oka, a mi ih ne puštamo jer nas grebu, ne daju nam da lepo dišemo i dobijemo od njih temperaturu. Pošto ih ima puno i brzo skaču ne trebamo da se približavamo drugim ljudima, da ih ne napadaju, naročito ne bakama i dekama -oni za nas čuvaju granice, a mi im u tome pomažemo noseći im hranu i pazeći da virusi ne skoče na njih.

Deca nekada ne mogu da razlikuju slike sa TV ili monitora od onoga što se zaista događa i zato im treba reći da se ne zaraze svi, već samo manji broj ljudi, i da smo u svojim kućama bezbedni.

Izolaciju bi mogli opisati kao način da izbegnemo virus i da mu ne dozvolimo da nas pronađe, kao da igramo žmurke sa virusima, tako da u kući ne mogu da nas pronađu. U tom smislu ograničavanje izlaska iz kuće predstavite kao deo igre za izbegavanje opasnosti-jer kad virusi vide da nema nikog posle nekog vremena će otići, ako budemo strpljivi, a mi ćemo ojačati i ostati zdravi. Možete tematizovati čiste i vredne ruke pa praviti na tu temu crteže, mozaike, kolaže ,konstrukcije…

Opasnost od bolesti treba predočiti, navodeći da lakše mogu da obole oni koji su stariji i već bolesni, u čijem telu ima manje vojnika ili čuvara za odbranu

Ako  su ljudi puno bolesni onda moraju da idu u bolnicu i da se dugo leče,  da će lekari uraditi sve da im pomognu, da će piti lekove i da za to treba vremena.

Treba reći i da se mnogo odraslih trudi da pomogne, puno doktora i sestara. Može se opisati šta sve pekari, prodavci , čistači, novinari, ljudi različitih zanimanja rade da pomognu da sve bude kako treba. Naglasite da i deca mogu biti pomagači i važni borci protiv virusa tako što peru ruke, imaju strpljenja , smišljaju nove igre i prave crteže za borbu protiv virusa, pomažu roditeljima u sređivanju kuće. Decu treba aktivirati da se osećaju korisnim i uključenim, da se osmisli njihovo vreme i aktivnosti, a u tome pomaže dobra struktura i vremenska organizacija.

Ako opišemo primere i priče o solidarnosti, uzajamnoj brizi i pomoći, volonterima i dobrim ishodima to će svakako pomoći deci da obrade i negativne doživljaje, napetost i strah. Predočite deci da su svi ljudi na planeti zajedno u ovome što se dešava i da pomažu jedni drugima. Probajte da im to ilustrujete na sajtovima, kao i dobre i kreativne primere kako deca i porodice koriste ovo vreme.

Kada deca ispolje strah ili govore o njemu ne treba ga minimizirati ili obesmišljavati. Prihvatite ga kao normalnu reakciju na nepoznate i ugrožavajuće događaje. Pojasnite im da nam strah može i pomoći jer nas upozorava da budemo oprezni i pametni., ali da ne treba stalno da se plašimo. Utešite dete, zagrlite, prihvatite osećanja koja ima.

Ako se desi smrtni slučaj u porodici ili deca slušaju i pitaju o umrlima tokom pandemije potrebno je objasniti im to. Prećutkivanje ili poricanje ove teme ako su ukućani zabrinuti i menja se njihovo ponašanje, često su na telefonima i nešto kriju  moglo bi više uznemiriti dete nego samo saznanje o gubitku. Ukoliko draga osoba premine treba saopštiti detetu da je bolest bila prejaka, da se organizam i telo puno borilo, ali da više nije imalo snage. Omogućiti mu da ispolji svoja osećanja i podele ih sa porodicom.

Podsetite decu da sa vama mogu razgovarati o svakoj teškoj temi, da ste tu za njih, da ih slušate. Pokažite da vam je stalo do njih, kao i da ćete uraditi sve što je potrebno da bi ih zaštitili.

Ukoliko je roditeljima potrebna pomoć i teško im je da se snađu u aktuelnim zbivanjima mogu se obratiti sledećim ustanovama i stručnjacima:

Savetovalište „Psihološki  krugovi“,064 333 64 82 (kontakt od 16.30h-19.30 h)

Dečiji psiholog  Gordana Mijalković-Stojiljković 064 266 5532   

Psiholozi i psihijatri pri regularnim zdravstvenim ustanovama:

Institut za mentalno zdravlje-dežurni telefoni tokom COVID izolacije : za decu do 18 godina i njihove roditelje:063 729 8260 (tokom 24 h)

Domovi zdravlja, Zavod za govorne poremećaje,

Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu

Mr Gordana Mijalković Stojiljković

Spec. Med. psihologije