COVID-19

Are you lonesome tonight?

Vesna Brzev Ćurčić, psihoanalitičar

Bez obzira da li ste ovu pesmu slušali u izvođenju legendarnog Elvisa Prislija, ili još, ako je

to moguće, maestralnog izvođenja Nore Džouns, nemoguće je da vas nije dotakla. Elvis

jeste muzičar ondašnjih generacija, ali podjednako može da izazove sentimentalnost i

kod mlađih. Stvar je ukusa da li ćemo se opredeliti za Elvisa, ili Noru. Oboje pobeđuju, ali

pre svega pesma.

U poziciji izazvanoj pandemijom, u kojoj se neke žene sada nalaze, ova pesma može da

ima poseban značaj. Činjenica da nisu usamljene zbog pandemije nego iz različitih

razloga, ne umanjuje osećanje usamljenosti upravo sada. Ovo se posebno odnosi na one

koje iz ma kog razloga, uzrasta, zdravstvenog stanja, nege nekog od članova porodice, ne

izlaze iz svojih domova. Osećanje izolovanosti je teško. Još je teže kada se ima utisak da

je to stanje neizbežno i da ne postoji fizička mogućnost da se prevaziđe ili preboli.

https://youtu.be/5NHLsrWAw9k

Koliko je teško biti sam, može da se zaključi i iz primera kažnjavanja ljudi tako što se

potpuno izoluju, na primer u samicama u zatvorskim uslovima, ali da ne idemo tako

daleko, više ilustracije radi.

Samoća i usamljenost

Postoji razlika između samoće i usamljenosti. Neko ko je sam ne mora da bude usamljen.

Živi sam, organizuje svoj život, ostvaruje onoliko kontakata koliko želi, može, dozvoljava

sebi i drugima. Usamljena osoba ne mora da bude sama. Usamljenost se javlja i među

mnoštvom ljudi. To je osećanje, ne stanje. Sigurna sam da smo gotovo sve nekada u

životu intenzivno doživele ovo osećanje. Uzroka može da bude obilje, nisu ni važni, važno

je da osećanje prepoznajemo i još važnije, imenujemo. Kada osećanja dobiju ime, manje

plaše. Znate s kim imate posla, koga gledate u oči. Tako je i sa ovim osećanjem. Sada ima

ime, nije više nepoznati neprijatelj koji nas vreba. Realan je, tu je, i apsurdno, zar ne –

živi s nama.

Kako će ko izaći na kraj sa usamljenošću, bila ona ova sada, ili ona s kojom drugujemo od

ranije, umnogome zavisi od mehanizama pomoću kojih savladavamo sve životne

prepreke. Ne postoje univerzalni mehanizmi koji su primenljivi kod svih ljudi.

Jednostavno, svaka pojedinačna osoba ima sopstvenu strukturu ličnosti, koja je

jedinstvena. U tom smislu su i mehanizmi prevladavanja i rukovanja životnim situacijama

u nekom smislu jedinstveni. Premda su imena univerzalna, strukture i fenomeni nisu.

Ali, šta sada? Neko ne može napolje jer je preporuka, pa i zabrana da se izlazi u nekim

godinama. Neko ne želi jer je uplašen. Neko bi baš sada da izađe, iako nije neki strastveni

šetač. Svako ima svoj način. Mehanizmi odbrane svakog od nas, premda imaju imena, su

ipak naši. Neke niste očekivali, prepoznavali, kad evo njih, iskaču kao čupavci iz kutija.

Dobro, sredile smo kuću, oprale oprano, odvojile knjige koje nismo stigle da pročitamo,

ispisale imena filmova koje bismo da odgledamo, ako ne sad, kada onda, poslale i

šaljemo milione različitih šaljivih, apsurdnih, ironičnih, komičnih, zastrašujućih,

rasplačujućih poruka ili video-klipova preko aplikacija i društvenih mreža, ispričale se do

u detalje sa svima čije brojeve telefona imamo, a nikako da smrkne. Ili, nekima se dan

skratio. Očigledan primer kako se i vreme doživljava individualno.

Video-zdravica

Sve ovo ipak ne umanjuje osećanje usamljenosti koje imamo i koje je očekivano u

situacijama kao što je ova. Radimo ono što nas opušta i odvlači misli, što može da nas

obogati unutrašnjim sadržajem.

Jedna sjajna žena sa istom takvom prijateljicom, imala je običaj da jednom mesečno

izađe na čašu vina i da se „uživo” ispričaju. Obe žive same. Sad, nisu više baš u godinama

kada je mudro nalaziti se, a i nema mesta gde bi se ta čaša vina mogla popiti. Jedna kod

druge ne odlaze iz razloga koji su razumljivi. Tek, setile su se – upalile su svaka svoj Skajp,

nasule svaka sebi po čašu vina i site se ispričale. Može i tako, zar ne?

Ovo će sve jednog dana biti ono što zovemo „juče”. Hajde da danas bude danas i da

damo šansu da u svakom danu bude neki smisao. Bez smisla ide teško, bilo da smo same

ili samo usamljene. Ovo jeste i prilika da se neke stvari u životu redefinišu. Svaka kriza je i

velika šansa za promenu. Pa sad, neko je iskoristi, neko baš i ne. Stvar izbora.

Čuvajte se!

Preuzeto sa www.tosamja.media