Možda Vas interesuje

Ako nema u izlogu, pitajte u radnji

Sigurno se većina seća starinskih izloga u kojima je stajao ovakav natpis. Odnosio se na to da je izbor artikala u samoj radnji mnogo veći od postojećeg prostora samog izloga. Za mlađe je ovo verovatno nezamislivo. Zar danas, kada se kupuje on line i možete da nabavite šta god vam padne na pamet iz bilo kod dela sveta, postoje virtuelne prodavnice bez skladišta, namrgođenih asistenata prodaje, kasira koji nikada nemaju sitno, postoji još neko ko se ovoga seća? Naravno, mnogi od kojih neki i sa setom. Jer šta je bilo uzbudljivije od toga da se od trgovca (tako se to zvalo) traži da skida jednu za drugom desetu balu materijala, da se opipava, iznosi ispred radnje da se na „dnevnom svetlu“ vidi boja, proveri da li se gužva, koliko se prlja… Pa tek cipele… A bela tehnika… Virenje u čarobne kućne električne pomagače je bilo neverovatno iskustvo.

Ali, nije cilj ovog teksta tugovanje nad preterano romantičnom prošlošću. Ovo vreme je ipak udobnije za život. Nekad je, istini za volju, histeričnije i zahtevnije, ali se nekad i sa dva do tri „klika“ na kompjuteru obave sve transakcije, kupovine, „skinu“ filmovi, knjige, steknu stotine prijatelja i pratilaca, prikupe lajkovi, emotikoni i ko zna šta već. 

Tekst je zapravo namenjen tome da se iza nekih spoljašnjih izgleda krije ono što je mnogo bogatije i dragocenije. Baš kao nekada u izlozima, skučenim prostorima, koji nisu pokazivali svo bogatstvo trgovačke radnje.

Složićete se da smo skloni da sve, pa i ljude oko nas, procenjujemo po izgledu prvom utisku, nekad i po tome šta smo očekivali od nekog takvog. Među nama ima onih koji su, po svojoj spoljašnjosti, mnogo manje upadljivi, pa možda, za neke, i dopadljivi. Mnogo je takvih. Deluju opuštenije, garderoba im ni na koji način ne privlači pažnju, šminka kod žena je diskretna ili je nema, kosa baš nije najvažnija. Takvi muškarci imaju tzv. trodnevnu bradu, ne zbog toga što su in, nego ima to nije baš najvažnije. Da ne govorim o onim razbarušenim muškim glavama gde samo što ne svetli natpis: „Hitno potraži najbližu frizersku radnju“. Za njima se niko ne okreće, njih niko ne primećuje, oni kao da su nevidljivi. U poplavi, čak i zimi, razgolićenih, do granica beskonačnog neukusa obučenih žena, muškaraca kojima je najvažniji sat i ono što na četiri točka stoji ispred bilo čega gde su, zaista su nevidljivi. Možda i oni nose neku poruku, ali ta poruka sigurno je da su fanatični sledbenici svega što se pojavi, nisu prisutni na svim event-ima, njihovih fotografija nema u tzv. „frizerskim časopisima“ (onim što stignemo da pročitamo jedino kod frizera), ne poznaju modne kreatore, nemaju ličnog stilistu, ne putuju u egzotične krajeve iz kojih šalju, preko društvenih mreža selfije, ne stižući da uživaju u trenutku, stojeći iza ili ispred mobilnog, propuštajući život zbog potrebe da budu prisutni i viđeni. E, nisu takvi.

Većina njih su mudri, učeni, skromni, nenametljivi. Videćete ih kako komentarišu film, knjigu, imaju stav o pozorišnoj predstavi, gostovanju neke baletske grupe, pojmovi iz geografije su im poznati mada možda nisu stigli da obiđu atraktivne turističke destinacije, baveći se više onim što je ovde i sada. Ono što se ne vidi spolja je veliko unutrašnje bogatstvo. Ono je toliko da im nije potrebno da se ističu spoljašnjošću. Neguju bogatstvo iznutra. Moglo bi čak da se kaže da drže tzv. low profile jer time štite upravo prikazivanje onog što je u trezorima njihovih duša i intelekta. Saradljivi su, tolerantni, empatični, znaju da slušaju sagovornika, imaju stav, nisu kritizeri, više skreću pažnju na nešto što, po nekad, i sami zaboravimo.

Vrlo često čuje u ordinaciji tužne priče o tome kako nigde više ne mogu da se sretnu oni koje zovemo „normalnim“. Pod tim se podrazumevaju oni koji su misleći, umni, skromni, pružaju se prema guberu, nisu narcistični da se vidi iz daljine, umeju da vole, uživaju u tome da budu voljeni, imaju sposobnost da pruže i raduju se svemu što im se da. Kažu mladi koje viđam da je to „izumrla vrsta“. Vidite da nije. Potrebno je samo da se malo udaljimo od sadašnjeg poimanja atraktivnosti. Normalno je da je spoljašnjost nešto na osnovu čega većina stiče prvi utisak. Bljeska je bljesak, ne može da se porekne. Baš zbog toga što je bljesak, često baci i svetlo u oči i zamagli suštinu. Ljudi vole lepotu, cene je, privlači ih, a zašto i ne bi? Međutim, pored vidljive lepote, postoji i ona nevidljiva. Pa sad, šta je kome važnije.

Da ne bude zabune, lepota i unutrašnje vrednosti mogu i idu ruku pod ruku, ali ne baš uvek. Svedoci smo velike razlike koju uvidimo kada prođe bljesak između onoga što je bilo u izlogu i onoga čega nema u radnji. Onda okrivljujemo tog nekog kao da je hteo da nas zavara ili prevari. A nije. Taj neko je istakao u prvi plan ono bogatstvo kojim raspolaže. Ukoliko nam je to bilo važnije, da li je to onda pogrešan korak tog nekog ili naš pogrešan izbor? Ovo drugo, verujte.

Tako se vraćamo na početak teksta. Ima mudrih izreka u ovom narodu, npr. „nije zlato sve što sija“, „spolja gladac, iznutra jadac“, ali to ne može da se primeni baš na svakoga. Dakle, ima retkih koji poseduju sva blaga ovog sveta, a ima i onih koji više vole jedno ili drugo, izgled ili bavljenje sobom, drugima, umom. Ne ulazim u to šta je bolje jer je bolje ono što je za nas same bolje. Samo ne mogu, verujte, više da u tišini i bez protesta, slušam kako „više nema normalnih“. S druge strane, neki koji su tako diskretni, se žale kako nigde nikoga ne mogu da nađu. Uglavnom su sa svojim istovetnim društvom, ne primaju u krugove nikog novog, bave se umnim radnjama, ne izlaze na mesta gde mogu da sretnu nekog novog “jer tamo nemaju šta da traže“. Samuju i tužni su zbog toga. Nekada im kažem da niko ne zna gde stanuju i koliko puta treba da se pozvoni da bi znali da nailazi „neko pravi“. Obično ih to nasmeje. A nije baš za smeh, zar ne?

Zbog svega ovoga mi se i vratio u sećanje natpis „Ako nema u izlogu, pitajte u radnji“. Važi za oba ekstrema. Ali, pitajte, tražite, ne očekujte da budete otkriveni već otkrivajte. U većini nas običnih ljudi se krije mnogo toga čarobnog što se ne vidi na nama. Do nas unutra je teže stići, ali se ovaj trud isplati. Uostalom „ko traži, taj i nađe“.

Vesna Brzev Ćurčić
psihoanalitičar

Preuzeto iz Lilly magazina


 

.